U narodu se kaže: „najlakše je svaliti krivicu na nekog drugog“. Da to i nije tako lako potvrđuju situacije u kojima je krivica više nego očigledna i neizbežna. Ovo su neki od najkreativnijih slučajeva koje su vozači prijavljivali auto-osiguranju.
„Bandera mi se približavala. Pokušao sam da je zaobiđem, ali se ona na kraju zakucala u prednji deo mog automobila.“
„Automobil ispred mog je udario pešaka, ali je pešak brzo ustao pa sam ga ja ponovo udario.“
„Počela sam da usporavam brzinu, ali je saobraćaj bio usporeniji nego što sam mislila.“
„Jedan pešak je skrenuo sa trotoara, ali sam uspeo da ga vratim na njega.“
„Ja sam izazvao sudar, jer sam mahnuo čoveku koga sam udario prošle nedelje.“
„Čovek je ležao na sred puta. Morao sam da skrenem par puta, pre nego što sam ga udario.“
„Posle 40 godina vožnje sam zaspao za volanom i doživeo udes.“
„Video sam usporeno pomeranje starijeg čoveka tužnog lica, dok je odskakao od krova mog automobila.“
„Rekao sam policiji da nisam povređen, ali kada su mi skinuli kapu sa glave, primetili su da imam frakturu lobanje.“
„Slomljena mi je šoferšajbna. Ne znam šta je uzrok. Verovatno je u pitanju Vudu magija.“
„Udes je nastao tako što sam jednim okom gledao u kamion ispred sebe, jednim u pešaka, a jednim u kola iza mojih.“
„Kupovao sam biljke ceo dan i onda sam krenuo kući. Kada sam stigao na raskrsnicu, jedna od živica mi je zaklonila vidik, pa nisam video druga kola.“